Đorđije Crnčević: Tokovi umetničkog nadahnuća / vođenje kroz izložbu / Kuća legata, 12.12. u 13h

Javno vođenje kroz izložbu Đorđija Crnčevića "Tokovi umetničkog nadahnuća"

Kuća legata (knez Mihailova 46)

12. decembar 2015. godine u 13 časova

Vođenje će održati autor izložbe dr Rajka Bošković.

U umetničkom opusu Đorđija Crnčevića, umetnika koji je obeležio savremenu umetničku scenu druge polovine 20. i početka 21. veka, ispitivanje mogućnosti izraza oblika, tema i materijala, iako spontano i neobavezujuće, bez usiljenog praćenja „svoje poetike” i razvijanja određenih ciklusa, dovodi do određenih tokova, koji prevashodno proističu iz unutrašnje nužnosti umetničkog bića. 

Dominantan tok predstavljaju dela u kojima se prelama stvarnost puna protivurečnosti, patnje, teskobe i uznemirenosti. Stanje osamljenosti bića Crnčević podjednako ubedljivo dočarava na svojim grafikama, slikama, kao i u skulpturama. Mnogobrojnost/nagomilanost/pretrpanost elemenata u ovim radovima samo pojačava osećanje osamljenosti usred komešanja mase figura/oblika/predmeta. To prerasta u stanje ne lične, nego „javne” osamljenosti u mnoštvu.

Podjednako prisutan i paralelan u celokupnom Crnčevićevom stvaralaštvu jeste lirski „tok“, koji je takođe nastajao (i opstajao) tokom skoro pet decenija u različitim materijalima i dimenzijama, za koji je karakteristično uspostavljanje izraza poetizovanog stanja, i to izuzetno svedenog ali ubedljivog  izraza pesničkog bića (Glava pesnika) i stanja bliskosti (Dve glave).

U skulpturama Glava pesnika  postignuto je (u)obličavanje uzvišenosti pesničkog nadahnuća.  Svodeći pesnika na samu njegovu suštinu, Crnčević stvara lik pesnika oblikujući masu glave samo sa „ogledalnim” licem, odbacujući svaku opisnost i pojedinačne detalje (crta) lica, postižući izuzetno  snažan izraz pesnika – kao simbola uzvišenog stanja ljudskog duha. Na veoma ubedljiv način u skulpturama Dve glave  ostvarena je monumentalizacija stanja bliskosti. Dočaravajući čežnju dva bića za bliskošću bez patetike i suvišnih detalja (lica), kao i bez proizvoljnosti izraza trenutnih osećanja ili raspoloženja,  odnos između dva oblika/dve glave/dva bića umetnik  dovoden je do izraza skoro bezvremenog stanja bliskosti.

Sasvim izdvojen tok predstavlja Portret Solženjicin, prvobitno metafora svedoka užasa (ne)ljudskog odnosa prema ljudskom biću, ali i bunta protiv toga, u jednom od poslednjih radova umnožen u brojne „Solženjicine”, prerasta u metaforu stanja svesti savremenih ljudi bez lica (kao nosioca ličnosti) sabijenih metalnim šipkama u nerazorivi „me(n)talni” kavez. S druge strane, delo 12 puta Solženjicin neminovno nameće simboliku dvanaest apostola, pri čemu dostojanstvo likova, u ubedljivom izrazu stanja bezvremenosti, otelotvoravaju ideju neuništivosti duhovne snage čoveka.

Retrospektivna izložba Tokovi umetničkog nadahnuća predstavlјa 102 dela (skulpture, slike, crteži i grafike) Đorđija Crnčevića nastala tokom pet decenija njegovog umetničkog delovanja, počev od prvih dela iz 1962. sve do poslednjih iz 2012. godine.

Izložba traje do 20. decembra 2015. godine i otvorena je za posetioce svakoga dana, sem ponedeljkom, od 12 do 20 časova.