Irena Kelečević: Gde je moje mesto, Salon MSUB

„Gde je moje mesto“, Irena Kelečević, 2017, foto: Bojana Bojović Milošević

Irena Kelečević: Gde je moje mesto

Salon Muzeja savremene umetnosti (Pariska 14)
19. januar - 19. mart 2018.
Otvaranje izložbe u petak, 19. januara u 19 časova
Kustos: Una Popović

Radno vreme: od 12 do 20 časova, osim utorkom
Ulaz slobodan

 
Site-specific intervencija Irene Kelečević pod nazivom Gde je moje mesto, bavi se istraživanjem identiteta prostora vezanim za zgradu u kojoj je smešten Salon Muzeja savremene umetnosti u Pariskoj ulici, broj 14. Stambena zgrada s izložbenom galerijom u prizemlju, delo arhitekte Miroslava - Mirka Jovanovića,  nazvana je i „zgradom umetnika“ (Goran V. Anđelković) s obzirom na to da je sagrađena za potrebe stanovanja, muzičkog studija, slikarskih ateljea i izlagačkog predstavljanja eminentnih umetnika s polovine 20. veka. 

Ovakva koncepcija stambeno-izlagačkog prostora, koji se gradio od 1956. do 1960. godine kao hrabro i inovativno rešenje u to vreme, omogućila je Salonu Moderne galerije (kasnije Salonu Muzeja savremene umetnosti) poziciju relevantnog mesta kao pokretača ali i jednog od svedoka decenijskih društvenih, ekonomskih i pre svega kulturoloških promena Beograda.
 
Rad Gde je moje mesto sastoji se od nekoliko segmenata: crteža u prostoru, uramljenih crteža i kolaža, intervencije od starog mobilijara koji transformiše prostor u neku formu mizanscena, i fotografija. U ulozi prostornog pripovedača, više nego samom arhitekturom i životom zgrade, umetnica se bavi značenjskim identitetom mesta, simbolikom onoga šta je mesto nekada bilo i šta je ono danas. Polazeći od osnovnih činjenica vezanih za lokaciju, bez većeg saznanja o ljudima, identitetima, prostorima, pričama ona u izgradnju identiteta mesta kreće obrnutom metodom. Postavljajući sebe kao ključnog aktera, onoga što otkriva, postavlja pitanje u prvom licu (Gde je moje mesto), pokreće intervenciju koja stoji između činjenica i imaginacije, otkrovenja i istoriografije. Vraćajući se na primarnu funkciju lokacije u Pariskoj 14  – stambene zgrade sa ateljeima, višedecenijskog izlagačkog prostora – umetnica postavlja pitanje koje u srži postaje osnova delanja, odnosno razmatranja ličnog umetničkog identiteta, sada i ovde. 
 
Irena Kelečević (1975) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde trenutno završava doktorske studije. U svom radu istražuje lični prostor i njegove veze sa javnim prostorom, koji nije definisan samo tradicionalnom arhitekturom  već se pojavljuje kao produkt društvene prakse, budući da je korišćen, okupiran i transformisan svakodnevnim aktivnostima. 

Od 2003. godine izlaže u Srbiji i inostranstvu. Realizovala je više projekata u galerijskom i javnom prostoru, i to u okviru BELEF-a, Oktobarskog salona, Memorijala Nadežda Petrović, Kuenka (Cuenca) Bijenala u Ekvadoru i u saradnji sa Domom omladine Beograda, Domom kulture Studentski grad, MKM, galerijom Zvono, Remont, Prodajnom galerijom Beograd, Muzejom savremene umetnosti, Umetničkom galerijom Nadežda Petrović u Čačku, Narodnim muzejom u Kraljevu, Kulturnim centrom u Požegi, Štaturm galerijom (Stadtturmgalerie) u Inzbruku, Austrija, Galerijom Kalifija (Califia) u Češkoj Republici, itd.