Nevidljivo nasilje / Filmski program: projekcija filmova i razgovor sa Žoaom Salavizom / SKC / 20.05.14. u 20h

Projekcija filmova i razgovor sa portugalskim filmskim autorom Žoaom Salavizom, dobitnikom Zlatne palme za kratki film u Kanu 2009. (Arena) i Zlatnog medveda za kratki film u Berlinu 2012. godine (Rafa)

„Iako moji filmovi sugerišu suprotno, ja nikada ne radim polazeći od jedne teme jer mi se ta ideja čini užasno dosadnom. Naprotiv, volim da mislim o filmu polazeći od vrlo jednostavnih i jasnih pretpostavki, na koje mogu da zaboravim dok snimam. A kada zaboravim na njih, to je zato što su ih zaboravili i ljudi koje snimam. U tim trenucima bega osećam da pronalazim nešto jedinstveno u nekom telu ili u nekom prostoru: kao u Bedi, kada klinac zaboravlja da traži majku  i izgubi se gledajući grupu skejtera, ili jednog psa koji prolazi pored reke. Ili kao na kraju Arene, kada Mauro leže da se sunča. Tu više ne postoji tema, priča, okolnosti, ono što je bitno je individua, čovek koji postaje veći od svega ostalog, na jedan trenutak. Ti momenti su kao neke tačke bega, odlasci, i verujem da se tu film projektuje u neki drugi prostor, koji nije vidljiv. No ipak, primetio sam da, između Crnog brega i Bede, postoje neke elementi koji se ponavljaju iz filma u film, i da na neki način izgrađujem jednu trilogiju a da toga nisam ni svestan. To su filmovi u kojima se kamera ograničava na to da prati po jednog lika, svedočeći o njegovoj egzistenciji u jednom kratkom vremenskom periodu. S druge strane, imam tendenciju da snimam ljude koji su na neki način zatočenici u sopstvenom telu, koji kao da će eksplodirati u bilo kom trenutku, i to materijalizovanje zatočenosti mi se čini još jačim nego ideja stvarnog zatvora. Zbog toga nikada ne snimam ustanove, iako su one uvek prisutne, izvan terena, i u toj nevidljivosti se oseća njihova moć. “ Žoao Salaviza, filmski autor   

Više o projektu pronađite na sajtu Muzeja https://www.msub.org.rs/nevidljivo-nasilje.