Progonjena umetnost

Fotografija: Ljubaznošću Porodice bistrih potoka

“Progonjena umetnost”

Povodom pedesetogodišnjice od početka avangardnog rada na umetnosti Božidara Mandića, Muzej savremene umetnosti poziva vas na hepening “Progonjena umetnost” u subotu 24.10. od 13 do 15 časova u Parku skulptura Muzeja.

Pod sloganom priroda umetnosti, program obuhvata sledeće hepeninge: “Decentrirana belina”, “Umrežavanje”, “Premeštanje vode”, “Politika nevinosti”, i “Umetnost cepanja drveta”.

Božidar Mandić će održati i predavanje o pola veka njegovih bavljenja umetnošću od prve izložbe “Jedno veče zvano veče” održane 1970. godine na Tribini mladih u Novom Sadu.

Uz potonji dijalog s publikom i “Arte povera” ručak, uslediće i zajednički događaj “Skulptura glasovima”. Hepening “Progonjena umetnost” je omaž Đorđu Markoviću Koderu, Ljubomiru Miciću, Ljubiši Jociću i Vladanu Radovanoviću.

Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) završio je automehaničarski zanat, igrao fudbal u klubovima FK Vojvodina i Slavija, radio različite fizičke poslove i samostalno se obrazovao. Početkom sedamdesetih godina 20. veka pripadao je avangardnoj sceni koja se okupljala oko
Tribine mladih u Novom Sadu. Sa Vladimirom Mandićem, 1970. osnovao je umetničku grupu Smrdljivi Bil i kompanija, koja ubrzo pokreće rad vlastite Likovne akademije u šupi. Učestvuje na grupnim hepeninzima I performansima novosadskog konceptualnog kruga. Posle napuštanja
umetničke prakse, od sredine 1972., živi u gradskoj komuni Intima u Teslinoj ulici broj 18 u Novom Sadu. Komuni pripadaju između ostalih i: Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Vladimir Kopicl, Peđa Vranešević, Laslo Kerekeš, Mirko Radojičić, Slavko Bogdanović, kao i prošireni
krug umetnika-prijatelja avangardnog senzibiliteta, poput Dejana i Bogdanke Poznanović, Želimira Žilnika, Ota Tolnaija, Tibora Varadija, Judite Šalgo, Vujice Rešina Tucića, itd.

Maja meseca 1977. Mandić je osnovao ekološku komunu “Porodica bistrih potoka” u zaseoku Brezovica, podno planine Rudnik, koja spada u pionirske tačke povratka prirodi. Njena dejstva su alternativna, a dom je otvoren i usmeren ka opstanku. Ona je malo živilište u kojem se
neguju elementi duše i ljudskosti. U Porodici bistrih potoka razvija se emocionalnost i zagrljajnost. Tri njena osnovna elementa su: EKOLOGIJA - HUMANIZAM - KULTURA. Sprovodeći koncept nenasilnog prosvetiteljstva Porodica bistrih potoka živi realnu utopiju
ostvarenja ostrva na kom se, u okviru borbe za Planetu i Pojedinca, suprostavlja globalitarizmu, tehnologiji, napretku i profitu.

Mandić je objavio 25 knjiga (poezije, eseja, lirskih zapisa, priča i romana). Realizovao dvadesetak samostalnih izložbi i režirao isto toliko pozorišnih predstava. Porodica bistrih potoka od 2002. organizuje Festival alternativnog pozorišta ŠUMES (Šumski susreti). Od 1993. komuna dodeljuje i Nagradu Porodice bistrih potoka, intelektualcima koji se bore za prirodu.

Posetioci se mole da poštuju propisane i preporučene epidemiološke mere, drže distancu i nose maske.