Uroš Đurić „Leteći autoportret sa Miličinim planinama prelećem Bernikove fabrike, jednu, drugu, treću, četvrtu… Postkubistička ravnica, Krambovi oblaci” (1994) / Izložba „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019.”

Uroš Đurić, Leteći autoportret sa Miličinim planinama prelećem Bernikove fabrike, jednu, drugu, treću, četvrtu… Postkubistička ravnica, Krambovi oblaci (1994) / ulje/platno, 80x100 cm

Hiljadu devetsto devedeset četvrta godina. Ostao sam bez ušteđevine, Avramov dinar mi je pojeo sve zalihe. Imao sam to platno kupljeno još 1991. i neke preostale boje. Bio je to najveći format koji sam uradio do tada. Na njemu je projekcija prevladavanja nemogućnosti. Bernik je 1986. u MSU imao izložbu na kojoj je dominirao sažet prizor fabrike u maniru transavangarde. Milica Tomić je slikala planine plavom bojom. Prevodio sam s Flaviom Rigonatom stripove Roberta Kramba kojima sam ucrtavao onomatopeje na srpskom i kreirao naslove. Jedino što je funkcionisalo od institucija bila je zapuštena stalna postavka u Narodnom muzeju. Pod embargom se život pretvorio u preživljavanje. Rad i kretanje bili su redukovani na minimum. Život se odvijao negde drugde, iza sedam brda, iza sedam gora. Sveo sam se na znak – obrijanu glavu, belu košulju ili crnu kožnu jaknu, farmerke, čizme i crveni plašt. Leteo sam, nezaustavljivo.

„Ja sam početak svega, jer u mojoj svesti stvaraju se svetovi.“ (KM)

– Uroš Đurić